1 Зашто Свемоћни није одредио времена суда?

Зашто они који га познају не виде дане његове?

2 Померају људи међе,

стада отимају, па их напасају;

3 сирочади одводе магарца,

вола за залог узимају од удовице.

4 Они разгоне убоге са пута,

скривају се заједно сиромаси земље.

5 Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;

храну себи траже,

у пустари хлеб за себе и за децу.

6 По пољу купе крму,

пабирче по винограду злобника.

7 Неодевени су, ноћивају без огртача,

на зими су без покривача.

8 Искисли су од планинске кише,

без заклона крије се под стену.

9 Сироче од дојења краду

и од сиромаха узимају залог.

10 Тумарају обнажени,

неодевени снопље носе, а гладни.

11 Међу својим дрворедима цеде уље,

грожђе муљају у каци, а жедни су.

12 Стење народ у граду,

за помоћ вапе смртно рањени,

а Богу то није мрско.

13 А неки су у друштву оних што ратују против светла,

што не маре за путеве светла

и не живе на стазама његовим.

14 У зору се крвник диже,

сиротана и убогог да убије,

а по ноћи је ко лопов.

15 Прељубниково око чека сумрак јер говори:

’Да ме око не угледа!’,

па покрива лице своје.

16 Кад је тама, лопов куће прокопава,

а по дану се закључава

да за светлост не зна.

17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака,

предани су ужасима мрака густог.

18 Пролете они поврх вода,

проклето им наследство у земљи

и нека ниједан не крене ка виноградима.

19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,

тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.

20 Заборавља га мајчина утроба,

црвима је храна;

њега више не спомињу,

неправда ће бити као стабло преломљено.

21 Он наваљује на јалову, на нероткињу;

злоставља удовицу.

22 Силом својом Бог моћнике одвлачи,

подиже се и нико за живот сигуран није.

23 Бог им спокојство даје, па се осилише;

али његове су очи на њиховим путевима.

24 Тек за мало уздигну се и већ их нема;

ко сви други пропадају, вену;

одсецају се као вршци класја.

25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?

Ко ће да обезвреди казивање моје?"