1 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:

2 „Хоћеш ли имати стрпљења да ти неко одговори?

Али ко би се могао уздржати од речи?!

3 Ето, поучавао си многе

и руке клонуле си снажио.

4 Посрнулог су твоје речи подизале

и колена си клецава јачао.

5 А сад, када је тебе снашло,

постао си нестрпљив;

кад се тебе такло,

ти си пренеражен.

6 Није ли богобојазност твоја поуздање твоје,

а честитост путева твојих нада твоја?

7 Молим те, сети се: ко је невин пострадао?

Где су то праведници сатрвени били?

8 Колико сам ја видео, они који ору неправду

и невољу сеју, баш то и жању.

9 Они гину од Божијег даха,

ишчезавају од духа гнева његовога.

10 Рика лава, лавље урликање

и зуби лавића се ломе.

11 Лав скапава без плена

и лавићи се губе.

12 Знаш, к мени је потајно допрла реч,

о том ми је ухо шапат ухватило;

13 у немирним мислима, у виђењима ноћним,

кад људе опхрва дубоки сан;

14 страх и трепет су ме спопали

и од њих ми кости зазвечаше.

15 Тек, дух ми је прешао преко лица

и длаке на телу су ми се најежиле!

16 И он стаде,

али му нисам разазнао лик.

Био ми је неки облик пред очима

и чуо сам глас који шапуће:

17 ’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?

Зар је човек чистији од Саздатеља свога?

18 Па он се ни у слуге своје не поуздаје

и анђелима својим он налази ману,

19 а камоли онима што живе у набијачама,

што им је темељ у прашини

и које смрскају ко мољца.

20 Сатиру их у комаде од јутра до сутра,

заувек ишчезавају и нико не мари.

21 Није ли уже њиховог шатора ишчупано?

Помреће без мудрости.’