1 И још је казао Елијуј:

2 „Мислиш ли да је исправно то што си рекао:

’Праведан сам ја пред Богом’?

3 Да, рекао си: ’Какву ти* корист имаш?

Шта ми вреди то што не грешим?’

4 Ево ја, ја ћу да одговорим и теби

и твојим пријатељима што су са тобом.

5 У небеса гледај и видећеш;

посматрај облаке, како су само виши од тебе!

6 Ако си грешио, шта си њему учинио?

Ако је твојих преступа много,

јеси ли њему урадио нешто?

7 Ако си праведан, јеси ли му нешто дао?

Да није примио нешто из твоје руке?

8 Поквареност твоја шкоди оном попут тебе,

а праведност твоја користи потомку човека.

9 Због силнога тлачења вапе људи,

преклињу за помоћ због руке силника.

10 И нико не пита: ’А где је Бог, Саздатељ мој,

који у ноћи песме даје;

11 који нас поучава више него земаљске звери

и мудрим нас чини више него небеске птице?’* овај стих може да се преведе и као: који нас поучава кроз земаљске звери и чини мудрим кроз небеске птице.

12 Онда они запомажу, а он се не одазива

због поноса злобника.

13 Бог зацело таштину не слуша,

Свемоћни и не гледа на њу.

14 А колико тек кад кажеш

како га не видиш,

како је твој случај пред њим,

како њега ишчекујеш;

15 како гнев његов не кажњава

и како за грех и не мари!

16 Елем, узалудно Јов уста отвара

и гомила безначајне речи."