1 Тада је Јов одговорио Господу овим речима:

2 „Ја знам да си ти свемогућ,

незадрживе су твоје намере!

3 Питао си: ’Ко је тај што незнањем покрива савет?’

Ето, говорио сам, а нисам схватао ствари

које су ми биле чудесне да би их познавао!

4 Рекао си: ’Молим те, чуј ме,

ја ћу да говорим!

Ја ћу тебе да питам

а ти ми разјасни.’

5 Ушима сам слушао о теби

а сада сам те и очима видео!

6 Зато се сам себе гадим!

У прашини и пепелу ја се кајем!"

7 А када је Господ Јову казао све ове речи, Господ се обратио и Елифасу из Темана: „Плануо је мој гнев и на тебе и на твоја два пријатеља јер нисте о мени – попут мога слуге Јова – говорили тачно! 8 Зато узмите за себе седам јунаца и седам овнова, па идите Јову, моме слузи. Тада за себе принесите свеспалницу. И нека се Јов, слуга мој, помоли за вас. Заиста, услишићу га и нећу да вас казним за лудост, што нисте говорили о мени тачно, као мој слуга Јов." 9 Тако су Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата отишли и урадили како им је Господ заповедио. А Господ је услишио Јова.

10 Господ је Јову вратио све отето, након што се он помолио за своје пријатеље. И још је Господ увећао и удвостручио све што је Јов имао. 11 Дошла су му сва његова браћа, све сестре његове и сви који су га раније познавали. Са њим су јели хлеб у његовој кући, тешили су га и жалили због свих невоља које му је Господ нанео. Свако му је дао по кесит* и свако по један златан прстен.

12 Елем, Господ је више благословио Јова на крају него на почетку. Тако је имао четрнаест хиљада оваца, шест хиљада камила, хиљаду пари волова и хиљаду магарица. 13 Добио је седам синова и три ћерке. 14 Прву је назвао Јемима, другу Кесија а трећу Карен-Апуха. 15 По свој земљи није било жена лепих као Јовове ћерке. Отац им је дао наследство међу њиховом браћом.

16 Јов је након овога живео стотину четрдесет година. Дочекао је и своју децу и њихове потомке до четвртог нараштаја. 17 Тако је умро Јов, стар и сит живота.