1 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:

2 „Докле ћеш о томе да причаш

и докле ће речи твојих уста бити вихор?

3 Зар Бог изврће правду?

Изврће ли Свемоћни праведност?

4 Ако су му твоја деца сагрешила,

он их је препустио њиховим гресима!

5 Али ако потражиш Бога

и Свемоћнога преклињеш за милост;

6 ако будеш чист и праведан,

он ће бдети над тобом

и обновиће твоје праведно боравиште.

7 Незнатни су били почеци твоји,

а будућност твоја процветаће силно.

8 Хајде, питај нараштај пређашњи

и истражи сазнања њихових предака.

9 Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа,

сена су наши земаљски дани.

10 Зар те неће поучити,

рећи ти из срца свога и изнети поуке?

11 Расте ли папирус мимо мочваре?

Расте ли трска мимо вода?

12 Док је још у цвату и непосечена,

већ се суши пре осталих трава.

13 Е, такве су стазе оних што Бога заборављају,

тако се руши нада безбожничка;

14 онога чије се поуздање кида

и који се ослања на кућу од паучине;

15 Елем, ослони ли се на кућу своју –

неће стајати;

прихвати ли је се –

неће се држати.

16 Он је као једра биљка на сунцу,

чије се младице пружају изван врта;

17 корење му се над камењарем преплиће

и у кршу тражи места.

18 Али, ако се искорени са свог места,

оно ће га се одрећи: ’Видело те никад нисам!’

19 Ето, то ти је радост његовог пута,

а већ неко други ниче из тла.

20 Гле, Бог не одбацује човека без мане,

али и не прихвата злотвора за руку.

21 Штавише, смехом ће испунити уста твоја

и усне твоје клицањем!

22 Стидом ће се загрнути они који те мрзе,

а шатор зликоваца ће нестати."