1 А Јов је одговорио овим речима:

2 „Заиста, ја знам да је тако,

јер како да се човек оправда пред Богом?

3 Ако би неко хтео да се спори са њим,

не би могао да му одговори једну од хиљаду.

4 Он је мудрог срца и свемогућ,

па ко да му пркоси и остане читав?

5 Он помера горе да оне то и не знају,

преврће их у јарости својој.

6 Он потреса земљу из основа њених,

па стубови њени дрхте.

7 Он заповеди сунцу и оно не сија,

над звездама печат ставља.

8 Само он је тај што небеса разастире

и маршира по морским таласима.

9 Он је начинио Медведа, Орион,

Влашиће и јужна сазвежђа.

10 Он чини велике ствари,

неистраживо је мноштво чудеса његових.

11 Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.

Он пролази, а ја га не опажам.

12 Види – он отима и ко да га спречи?

Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’

13 Бог не одвраћа свој гнев,

под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.

14 А шта бих ја још могао да му узвратим?

Које речи да одаберем против њега?

15 Чак и да сам невин, правдати се нећу,

судију ћу свога за милост да молим.

16 Ако га зазовем и он ми се јави,

нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.

17 Јер он ме ломи у олуји,

без повода задаје ми многе ране.

18 Не пушта ми да дођем до даха

јер ме је горким јадима налио.

19 Ако је до силе, несумњиво он је силан;

али ако је до правде, ко ће да ме брани?

20 Све и да се правдам,

моја ће ме уста прогласити кривим;

осудиће ме и да сам без мане.

21 И да сам без мане, самог себе не познајем

и свој живот ја презирем.

22 Све је то једно те исто. Зато кажем:

’И оног без мане и оног злога,

Бог ће да докрајчи.’

23 Ако би бич ненадано убијао,

он би се ругао очају недужних.

24 Земља је предана у руке зликовца,

а он затвара очи њеним судијама.

Јер, ако није он, ко је онда?

25 Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;

утекоше, добра не видеше;

26 Склизнули су ко бродови трске,

сручили се попут лешинара на лешину.

27 Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,

мењам израз свога лица и бићу весео’

28 опет бих стрепео у свим својим јадима,

и знам да ти ме оправдао не би.

29 Јер ако ћу бити крив,

зашто бих се узалуд трудио?

30 Све да се и умијем снежном водом,

руке своје лужином да сперем;

31 и тад би ме у глибаву јаму уронио

да сам гадан и одећи својој.

32 Није он човек попут мене, па да му узвратим,

да заједно дођемо на суд.

33 Међу нама нема посредника

што би руку своју положио на нас обојицу;

34 ко би жезло Божије са мене склонио,

да ме ужас његов не ужасне!

35 Тада бих говорио и не бих га се плашио.

Али, сада нисам такав.