1 А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 Зар на многе речи нема одговора?

Или ће човек говорљив остати прав?

3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе?

И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

4 Јер си рекао: Чиста је наука моја,

и чист сам пред очима твојим.

5 Али кад би Бог проговорио

и усне своје отворио на те,

6 И показао ти тајне мудрости,

јер их је двојином више,

познао би да те Бог кара мање

него што заслужује твоје безакоње.

7 Можеш ли ти тајне Божије докучити,

или докучити савршенство Свемогућег?

8 То су висине небеске,

шта ћеш учинити?

Дубље је од пакла,

како ћеш познати?

9 Дуже од земље,

шире од мора.

10 Да преврати, или затвори или сабере,

ко ће Му бранити?

11 Јер зна ништавило људско,

и видећи неваљалство зар неће пазити?

12 Човек безуман постаје разуман,

премда се човек рађа као дивље магаре.

13 Да ти управиш срце своје

и подигнеш руке своје к Њему,

14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш,

и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане

и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

16 Заборавићеш муку,

као воде која протече опомињаћеш је се;

17 Настаће ти време ведрије него подне,

синућеш, бићеш као јутро;

18 Уздаћеш се имајући надање,

закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

19 Лежаћеш, и нико те неће плашити,

и многи ће ти се молити.

20 Али очи ће безбожницима ишчилети,

и уточишта им неће бити,

и надање ће им бити издисање.