1 Још говори Елијуј и рече:

2 Потрпи ме мало, и показаћу ти,

јер још има шта бих говорио за Бога.

3 Почећу издалека беседу своју,

и показаћу да је Творац мој праведан.

4 Доиста, неће бити лажне речи моје,

код тебе је који право мисли.

5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује,

силан је снагом срчаном.

6 Не да живети безбожнику,

а невољницима чини правду.

7 Не одвраћа од праведника очију својих,

него још с царевима на престо посађује их на век,

те се узвишују.

8 Ако ли су оковани у пута

и свезани ужима невољничким,

9 Тада им напомиње дела њихова

и безакоња њихова како су силна.

10 И отвара Му ухо да би се поправили,

и говори им да се врате од безакоња.

11 Ако послушају и стану им служити,

довршују дане своје у добру

и године своје у радости.

12 Ако ли не послушају,

гину од мача и умиру с безумља.

13 А који су лицемерног срца,

навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

14 Умире у младости душа њихова

и живот њихов међу курвама.

15 Избавља невољника из невоље његове

и отвара му ухо у муци.

16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место,

где ништа не досађује,

и мирни сто твој био би пун претилине.

17 Али си заслужио суд безбожнички;

и суд и правда снађе те.

18 Доиста, гнев је на теби;

гледај да те не одбаци у карању,

те те велики откуп неће избавити.

19 Хоће ли гледати на твоје богатство?

Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

20 Не уздиши за ноћу

у коју народи одлазе на своје место.

21 Чувај се да не погледаш на таштину

и волиш на њу него невољу.

22 Гле, Бог је највиши својом силом,

ко је учитељ као Он?

23 Ко Му је одредио пут Његов?

Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

24 Опомињи се да величаш дела Његова,

која гледају људи.

25 Сви људи виде их,

сваки их гледа из далека.

26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати,

број година Његових не може се докучити.

27 Јер Он стеже капље водене,

које лију дажд из облака Његових;

28 Кад теку облаци,

капљу на мноштво људско.

29 И ко би разумео простор облацима

и грмљаву у шатору његовом?

30 Како простире над њим светлост своју,

и дубине морске покрива?

31 Тиме суди народима,

даје хране изобила.

32 Рукама заклања светлост,

и наређује кога да срете,

33 Јављајући према њему добру вољу своју,

и према стоци и према роду земаљском.