1 Још говори Елијуј и рече:

2 Мислиш ли да си право рекао:

Моја је правда већа од Божије?

3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи,

каква ће ми бити корист, да не грешим?

4 Ја ћу одговорити теби

и друговима твојим с тобом.

5 Погледај небо, и види;

погледај облаке, како су виши од тебе.

6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити?

Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати?

Или шта ће примити из руке твоје?

8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа,

и сину човечијем помоћи твоја правда.

9 Вапију од великог насиља којима се чини,

и вичу на руку силних;

10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој,

који даје песму ноћу;

11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског,

и мудрији од птица небеских.

12 Тамо вичу с охолости злих људи,

али не бивају услишени.

13 Јер Бог не слуша таштину,

и Свемогући не гледа на њу.

14 А камоли кад кажеш: Не видиш то.

Пред Њим је суд; чекај Га.

15 А сада чим те гнев походи, није ништа,

нити је гледао на све што си учинио;

16 Зато Јов на празно отвара уста своја,

и безумно умножава речи.