1 А Вилдад Сушанин одговори и рече:

2 Кад ћете свршити разговор?

Оразумите се, па ћемо онда говорити.

3 Зашто се мисли да смо као стока?

Зашто смо гадни у вашим очима?

4 Који растржеш душу своју у јарости својој,

хоће ли се тебе ради оставити земља

и стена се преместити са свог места?

5 Да, видело безбожних угасиће се,

и искра огња њиховог неће сијати.

6 Видело ће помркнути у шатору његовом,

и жижак ће се његов угасити у њему.

7 Силни кораци његови стегнуће се,

и обориће га његова намера.

8 Јер ће се увалити у замку ногама својим

и наићи ће на мрежу;

9 Ухватиће га замка за пету

и свладаће га лупеж.

10 Сакривено му је пругло на земљи,

и клопка на стази.

11 Од свуда ће га страхоте страшити

и тераће га устопце.

12 Изгладнеће сила његова,

и невоља ће бити готова уза њ.

13 Појешће жиле коже његове,

појешће жиле његове првенац смрти.

14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова,

и то ће га одвести к цару страшном.

15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов,

посуће се сумпором стан његов.

16 Жиле ће се његове посушити оздо,

и озго ће се сасећи гране његове.

17 Спомен ће његов погинути на земљи,

нити ће му име бити по улицама.

18 Одагнаће се из светлости у мрак,

и избациће се из света.

19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом,

нити каквог остатка у становима његовим.

20 Чудиће се дану његовом који буду после њега,

а који су били пре обузеће их страх.

21 Такви су станови безаконикови,

и такво је место оног који не зна за Бога.