1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена?

И који Га знају, не виде дана Његових?

2 Међе помичу безбожни,

отимају стадо и пасу;

3 Магарца сиротама одгоне;

у залогу узимају вола удовици;

4 Сиромахе одбијају с пута;

убоги у земљи крију се сви.

5 Гле, као дивљи магарци у пустињи

излазе на посао свој

устајући рано на плен;

пустиња је храна њима и деци њиховој.

6 Жању њиву

и беру виноград који није њихов;

7 Гола нагоне да ноћује без хаљине,

који се немају чим покрити по зими,

8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона,

привијају се к стени.

9 Грабе сироче од дојке

и са сиромаха скидају залог.

10 Голог остављају да иде без хаљине,

и оне који носе снопове да гладују.

11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе,

подносе жеђ.

12 Људи у граду уздишу,

и душе побијених вичу,

а Бог не укида то.

13 Они се противе светлости,

не знају за путеве њене

и не стају на стазама њеним.

14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог;

а ноћу је као лупеж.

15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види.

И сакрива лице.

16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе;

не знају за светлост.

17 Јер је зора њима свима сен смртни;

ако их ко позна, страх их је сена смртног.

18 Брзи су као поврх воде,

проклет је део њихов на земљи;

неће видети пута виноградског.

19 Као што суша и врућина граби воде снежне,

тако гроб грешнике.

20 Заборавља их утроба материна,

слатки су црвима,

не спомињу се више;

као дрво скршиће се неправедник.

21 Здружује с њим нероткињу која не рађа,

и удовици не чини добра.

22 Граби јаке својом силом;

остане ли који, не узда се у живот свој.

23 Да му Бог да у шта ће се поуздати;

али очи Његове пазе на њихове путе.

24 Узвисе се за мало, па их нема;

падају и гину као сви други,

и као врх од класа одсецају се.

25 Није ли тако?

Ко ће ме утерати у лаж

и обратити у ништа речи моје?