1 И Јов настави беседу своју и рече:

2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју,

и Свемогући, који је ојадио душу моју,

3 Док је душа моја у мени,

и дух Божји у ноздрвама мојим,

4 Неће усне моје говорити безакоња,

нити ће језик мој изрицати преваре.

5 Не дао Бог да пристанем да имате право;

докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити;

неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

7 Непријатељ мој биће као безбожник,

и који устаје на ме, као безаконик.

8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми,

а Бог ће ишчупати душу његову?

9 Хоће ли Бог услишити вику његову

кад на њ дође невоља?

10 Хоће ли се Свемогућем радовати?

Хоће ли призивати Бога у свако време?

11 Учим вас руци Божјој,

и како је у Свемогућег не тајим.

12 Ето, ви све видите,

зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

13 То је део човеку безбожном од Бога,

и наследство које примају насилници од Свемогућег.

14 Ако му се множе синови, множе се за мач,

и натражје његово неће се наситити хлеба.

15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени,

и удовице њихове неће плакати.

16 Ако накупи сребра као праха,

и набави хаљина као блата,

17 Шта набави, обући ће праведник,

и сребро ће делити безазлени.

18 Гради себи кућу као мољац,

и као колибу коју начини чувар.

19 Богат ће умрети, а неће бити прибран;

отвориће очи а ничега неће бити.

20 Стигнуће га страхоте као воде;

ноћу ће га однети олуја.

21 Узеће га ветар источни, и отићи ће;

вихор ће га однети с места његовог.

22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити;

он ће једнако бежати од руке Његове.

23 Други ће пљескати рукама за њим,

и звиждаће за њим с места његовог.