1 А Јов одговори и рече:

2 Да, ви сте људи,

и с вама ће умрети мудрост.

3 И ја имам срце као и ви,

нити сам гори од вас;

и у кога нема тога?

4 На подсмех сам пријатељу свом,

који кад зове Бога одазове му се;

на подсмех је праведни и добри.

5 Бачен је луч по мишљењу срећног

онај који хоће да попузне.

6 Мирне су колибе лупешке,

и без страха су који гневе Бога,

њима Бог даје све у руке.

7 Запитај стоку, научиће те;

или птице небеске, казаће ти.

8 Или се разговори са земљом, научиће те,

и рибе ће ти морске приповедити.

9 Ко не зна од свега тога

да је рука Господња то учинила?

10 Коме је у руци душа свега живог

и дух сваког тела човечијег.

11 Не распознаје ли ухо речи

као што грло куша јело?

12 У старца је мудрост,

и у дугом веку разум.

13 У Њега је мудрост и сила,

у Њега је савет и разум.

14 Гле, Он разгради, и не може се опет саградити;

затвори човека, и не може се отворити.

15 Гле, устави воде, и пресахну;

пусти их, и испреврћу земљу.

16 У Њега је јачина и мудрост,

Његов је који је преварен и који вара.

17 Он доводи саветнике у лудило,

и судије обезумљује.

18 Он разрешује појас царевима,

и опасује бедра њихова.

19 Он доводи кнезове у лудило,

и обара јаке.

20 Он узима беседу речитима,

и старцима узима разум.

21 Он сипа срамоту на кнезове,

и распасује јунаке.

22 Он открива дубоке ствари испод таме,

и изводи на видело сен смртни.

23 Он умножава народе и затире их,

расипа народе и сабира.

24 Он одузима срце главарима народа земаљских,

и заводи их у пустињу где нема пута,

25 Да пипају по мраку без видела,

и чини да тумарају као пијани.