1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје;

гробови су моји.

2 Код мене су ругачи,

и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе;

ко је тај који ће се руковати са мном?

4 Јер си од њиховог срца сакрио разум;

зато их нећеш узвисити.

5 Ко ласка пријатељима,

његовим ће синовима очи посахнути.

6 Учинио је од мене причу народима,

и постао сам бубњање међу њима.

7 Потамнело је око моје од јада,

и сви уди моји посташе као сен.

8 Зачудиће се томе прави,

и безазлени ће устати на лицемере.

9 Али ће се праведник држати свог пута,

и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10 А ви вратите се свиколики и ходите;

нећу наћи мудра међу вама.

11 Дани моји прођоше,

мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12 Од ноћи начинише дан,

и светлост је близу мрака.

13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа;

у тами ћу прострети постељу себи.

14 Гробу вичем: Ти си отац мој;

црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15 И где је сада надање моје?

Моје надање ко ће видети?

16 У гроб ће сићи,

починуће са мном у гробу.