1 Још говори Елијуј и рече:

2 Чујте, мудри, беседу моју,

и разумни послушајте ме.

3 Јер ухо познаје беседу

као што грло куша јело.

4 Разаберимо шта је право,

извидимо међу собом шта је добро.

5 Јер Јов рече: Праведан сам,

а Бог одбаци моју правду.

6 Хоћу ли лагати за своју правду?

Стрела је моја смртна, а без кривице.

7 Који је човек као Јов

да као воду пије подсмех?

8 И да се дружи с онима који чине безакоње,

и да ходи с безбожним људима?

9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

10 Зато, људи разумни, послушајте ме;

далеко је од Бога злоћа

и неправда од Свемогућег.

11 Јер по делу плаћа човеку

и даје сваком да нађе према путу свом.

12 Доиста Бог не ради зло

и Свемогући не изврће правде.

13 Ко Му је предао земљу?

И ко је уредио васиљену?

14 Кад би на себе окренуо срце своје,

узео би к себи дух свој и дисање своје;

15 Изгинуло би свако тело,

и човек би се вратио у прах.

16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово;

слушај глас речи мојих.

17 Може ли владати онај који мрзи на правду?

Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

18 Каже ли се цару: Ниткове!

И кнезовима: Безбожници?

19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су,

нити у Њега вреди више богати од сиромаха,

јер су сви дело руку Његових.

20 Умиру за час,

и у по ноћи усколеба се народ и пропадне,

и однесе се јаки без руке људске.

21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије

и види све кораке његове.

22 Нема мрака ни сена смртнога

где би се сакрили који чине безакоње.

23 Јер никоме не одгађа

кад дође да се суди с Богом.

24 Сатире јаке недокучиво,

и поставља друге на њихово место.

25 Јер зна дела њихова,

и док обрати ноћ, сатру се.

26 Као безбожне разбија их на видику.

27 Јер одступише од Њега

и не гледаше ни на које путеве Његове;

28 Те дође до Њега вика сиромахова,

и чу вику невољних.

29 Кад Он умири, ко ће узнемирити?

И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети?

И то бива и народу и човеку.

30 Да не би царовао лицемер,

да не би било замке народу.

31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам,

нећу више грешити.

32 А шта не видим, Ти ме научи;

ако сам чинио неправду, нећу више.

33 Еда ли ће по теби плаћати,

јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он?

Ако знаш шта, говори.

34 Људи ће разумни са мном казати,

и мудар ће човек пристати,

35 Да Јов не говори разумно,

и да речи његове нису мудре.

36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја,

што одговара као зли људи.

37 Јер домеће на грех свој безакоње,

пљеска рукама међу нама,

и много говори на Бога.