1 А Елифас Теманац одговори и рече:

2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли

и пунити трбух ветром источним,

3 Препирући се говором који не помаже

и речима које нису ни на шта?

4 А ти уништаваш страх Божји

и укидаш молитве к Богу.

5 Јер безакоње твоје показују уста твоја,

ако и јеси изабрао језик лукав.

6 Осуђују те уста твоја, а не ја;

и усне твоје сведоче на те.

7 Јеси ли се ти први човек родио?

Или си пре хумова саздан?

8 Јеси ли тајну Божију чуо

и покупио у себе мудрост?

9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали?

Шта ти разумеш што не би било у нас?

10 И седих и старих људи има међу нама,

старијих од оца твог.

11 Мале ли су ти утехе Божије?

Или имаш шта сакривено у себи?

12 Што те је занело срце твоје?

И што севају очи твоје,

13 Те обраћаш против Бога дух свој

и пушташ из уста својих такве речи?

14 Шта је човек, да би био чист,

и рођени од жене, да би био прав?

15 Гле, не верује свецима својим,

и небеса нису чиста пред очима Његовим;

16 А камоли гадни и смрдљиви човек,

који пије неправду као воду?

17 Ја ћу ти казати, послушај ме,

и приповедићу ти шта сам видео,

18 Шта мудраци казаше и не затајише,

шта примише од отаца својих,

19 Којима самим дана би земља,

и туђин не прође кроз њу.

20 Безбожник се мучи свега века свог,

и насилнику је мало година остављено.

21 Страх му зуји у ушима,

у мирно доба напада пустошник на њ.

22 Не верује да ће се вратити из таме,

одсвуда привиђа мач.

23 Тумара за хлебом говорећи: Где је?

Зна да је за њ спремљен дан тамни.

24 Туга и невоља страше га,

и наваљују на њ као цар готов на бој.

25 Јер је замахнуо на Бога руком својом,

и Свемогућем се опро.

26 Трчи исправљена врата на њ

с многим високим штитовима својим.

27 Јер је покрио лице своје претилином,

и наваљао сало на бокове своје.

28 И седео је у градовима раскопаним

и у кућама пустим,

обраћеним у гомилу камења.

29 Неће се обратити нити ће остати благо његово,

и неће се раширити по земљи добро његово.

30 Неће изаћи из мрака,

огранке његове осушиће пламен,

однеће га дух уста његових.

31 Нека се не узда у таштину преварени,

јер ће му таштина бити плата.

32 Пре свог времена свршиће се,

и грана његова неће зеленети.

33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов

и пупци ће се његови као с маслине побацати.

34 Јер ће опустети збор лицемерски,

и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.

35 Зачињу невољу и рађају муку,

и трбух њихов саставља превару.