1 A Sofar Namaćanin odgovori i reče:

2 Zar na mnoge reči nema odgovora?

Ili će čovek govorljiv ostati prav?

3 Hoće li tvoje laži ućutkati ljude?

I kad se rugaš, zar te neće niko posramiti?

4 Jer si rekao: Čista je nauka moja,

i čist sam pred očima tvojim.

5 Ali kad bi Bog progovorio

i usne svoje otvorio na te,

6 I pokazao ti tajne mudrosti,

jer ih je dvojinom više,

poznao bi da te Bog kara manje

nego što zaslužuje tvoje bezakonje.

7 Možeš li ti tajne Božije dokučiti,

ili dokučiti savršenstvo Svemogućeg?

8 To su visine nebeske,

šta ćeš učiniti?

Dublje je od pakla,

kako ćeš poznati?

9 Duže od zemlje,

šire od mora.

10 Da prevrati, ili zatvori ili sabere,

ko će Mu braniti?

11 Jer zna ništavilo ljudsko,

i videći nevaljalstvo zar neće paziti?

12 Čovek bezuman postaje razuman,

premda se čovek rađa kao divlje magare.

13 Da ti upraviš srce svoje

i podigneš ruke svoje k Njemu,

14 Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš,

i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,

15 Tada ćeš podignuti lice svoje bez mane

i stajaćeš tvrdo i nećeš se bojati;

16 Zaboravićeš muku,

kao vode koja proteče opominjaćeš je se;

17 Nastaće ti vreme vedrije nego podne,

sinućeš, bićeš kao jutro;

18 Uzdaćeš se imajući nadanje,

zakopaćeš se, i mirno ćeš spavati.

19 Ležaćeš, i niko te neće plašiti,

i mnogi će ti se moliti.

20 Ali oči će bezbožnicima iščileti,

i utočišta im neće biti,

i nadanje će im biti izdisanje.