1 A Vildad Sušanin odgovori i reče:

2 Kad ćete svršiti razgovor?

Orazumite se, pa ćemo onda govoriti.

3 Zašto se misli da smo kao stoka?

Zašto smo gadni u vašim očima?

4 Koji rastržeš dušu svoju u jarosti svojoj,

hoće li se tebe radi ostaviti zemlja

i stena se premestiti sa svog mesta?

5 Da, videlo bezbožnih ugasiće se,

i iskra ognja njihovog neće sijati.

6 Videlo će pomrknuti u šatoru njegovom,

i žižak će se njegov ugasiti u njemu.

7 Silni koraci njegovi stegnuće se,

i oboriće ga njegova namera.

8 Jer će se uvaliti u zamku nogama svojim

i naići će na mrežu;

9 Uhvatiće ga zamka za petu

i svladaće ga lupež.

10 Sakriveno mu je pruglo na zemlji,

i klopka na stazi.

11 Od svuda će ga strahote strašiti

i teraće ga ustopce.

12 Izgladneće sila njegova,

i nevolja će biti gotova uza nj.

13 Poješće žile kože njegove,

poješće žile njegove prvenac smrti.

14 Iščupaće se iz stana njegovog uzdanica njegova,

i to će ga odvesti k caru strašnom.

15 Nastavaće se u šatoru njegovom, koji neće biti njegov,

posuće se sumporom stan njegov.

16 Žile će se njegove posušiti ozdo,

i ozgo će se saseći grane njegove.

17 Spomen će njegov poginuti na zemlji,

niti će mu ime biti po ulicama.

18 Odagnaće se iz svetlosti u mrak,

i izbaciće se iz sveta.

19 Ni sina ni unuka neće mu biti u narodu njegovom,

niti kakvog ostatka u stanovima njegovim.

20 Čudiće se danu njegovom koji budu posle njega,

a koji su bili pre obuzeće ih strah.

21 Takvi su stanovi bezakonikovi,

i takvo je mesto onog koji ne zna za Boga.