1 A Elifas Temanac odgovori i reče:

2 Može li Bogu biti čovek koristan?

Sam je sebi koristan čovek mudar.

3 Je li Svemogućem radost, ako si pravedan?

Ili Mu je dobit, ako hodiš bez mane?

4 Hoće li te karati i ići na sud s tobom

zato što te se boji?

5 Nije li zloća tvoja velika?

I nepravdama tvojim ima li kraja?

6 Jer si uzimao zalog od braće svoje nizašta,

i svlačio si haljine s golih.

7 Umornog nisi napojio vode,

i gladnome nisi dao hleba.

8 Zemlja je bila čoveka silnog,

i ugledni je sedeo u njoj.

9 Udovice si otpuštao prazne,

i mišice sirotama potirao si.

10 Zato su oko tebe zamke,

i straši te strah iznenada.

11 I mrak je oko tebe da ne vidiš,

i povodanj pokriva te.

12 Nije li Bog na visini nebeskoj?

Pogledaj gore zvezde, kako su visoko.

13 Ali ti kažeš: Šta zna Bog?

Eda li će kroz tamu suditi?

14 Oblaci Ga zaklanjaju, te ne vidi;

hoda po krugu nebeskom.

15 Jesi li zapazio stari put

kojim su išli nepravednici,

16 Koji se iskoreniše pre vremena

i voda se razli po temelju njihovom?

17 Govorahu Bogu: Idi od nas.

Šta bi im učinio Svemogući?

18 A On im je napunio kuće dobra.

Ali namera bezbožnička daleko je od mene.

19 Videće pravednici i radovaće se,

i bezazleni podsmevaće im se.

20 Da, još nije uništeno dobro naše,

a ostatak je njihov proždrao oganj.

21 Složi se s tim i pomiri se;

tako će ti biti dobro.

22 Primi iz usta Njegovih zakon,

i složi reči Njegove u srcu svom.

23 Ako se vratiš k Svemogućem, opet ćeš se nazidati,

ako udaljiš od šatora svojih bezakonje,

24 Tada ćeš metati po prahu zlato

i ofirsko zlato po kamenju iz potoka.

25 I Svemogući biće ti zlato i srebro

i sila tvoja.

26 Jer ćeš se tada radovati o Gospodu,

i podignućeš k Bogu lice svoje.

27 Molićeš Mu se, i uslišiće te,

i zavete svoje izvršićeš.

28 Šta god naumiš, izlaziće ti;

i na putevima tvojim svetliće videlo.

29 Kad drugi budu poniženi, reći ćeš: Da se podignu;

i Bog će izbaviti onog ko je oborenih očiju.

30 Izbaviće i onog koji nije bez krivice;

izbaviće ga čistotom ruku tvojih.