1 Još govori Elijuj i reče:

2 Misliš li da si pravo rekao:

Moja je pravda veća od Božije?

3 Jer si rekao: Šta će mi pomoći,

kakva će mi biti korist, da ne grešim?

4 Ja ću odgovoriti tebi

i drugovima tvojim s tobom.

5 Pogledaj nebo, i vidi;

pogledaj oblake, kako su viši od tebe.

6 Ako grešiš, šta ćeš Mu učiniti?

Ili ako se umnože bezakonja tvoja, šta ćeš Mu nauditi?

7 Ako si pravedan, šta ćeš Mu dati?

Ili šta će primiti iz ruke tvoje?

8 Čoveku kakav si može nauditi tvoja zloća,

i sinu čovečijem pomoći tvoja pravda.

9 Vapiju od velikog nasilja kojima se čini,

i viču na ruku silnih;

10 A ni jedan ne govori: Gde je Bog, Stvoritelj moj,

koji daje pesmu noću;

11 Koji čini te smo razumniji od zverja zemaljskog,

i mudriji od ptica nebeskih.

12 Tamo viču s oholosti zlih ljudi,

ali ne bivaju uslišeni.

13 Jer Bog ne sluša taštinu,

i Svemogući ne gleda na nju.

14 A kamoli kad kažeš: Ne vidiš to.

Pred Njim je sud; čekaj Ga.

15 A sada čim te gnev pohodi, nije ništa,

niti je gledao na sve što si učinio;

16 Zato Jov na prazno otvara usta svoja,

i bezumno umnožava reči.