1 I Jov nastavi besedu svoju i reče:

2 Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju,

i Svemogući, koji je ojadio dušu moju,

3 Dok je duša moja u meni,

i duh Božji u nozdrvama mojim,

4 Neće usne moje govoriti bezakonja,

niti će jezik moj izricati prevare.

5 Ne dao Bog da pristanem da imate pravo;

dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote.

6 Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti;

neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.

7 Neprijatelj moj biće kao bezbožnik,

i koji ustaje na me, kao bezakonik.

8 Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi,

a Bog će iščupati dušu njegovu?

9 Hoće li Bog uslišiti viku njegovu

kad na nj dođe nevolja?

10 Hoće li se Svemogućem radovati?

Hoće li prizivati Boga u svako vreme?

11 Učim vas ruci Božjoj,

i kako je u Svemogućeg ne tajim.

12 Eto, vi sve vidite,

zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?

13 To je deo čoveku bezbožnom od Boga,

i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg.

14 Ako mu se množe sinovi, množe se za mač,

i natražje njegovo neće se nasititi hleba.

15 Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni,

i udovice njihove neće plakati.

16 Ako nakupi srebra kao praha,

i nabavi haljina kao blata,

17 Šta nabavi, obući će pravednik,

i srebro će deliti bezazleni.

18 Gradi sebi kuću kao moljac,

i kao kolibu koju načini čuvar.

19 Bogat će umreti, a neće biti pribran;

otvoriće oči a ničega neće biti.

20 Stignuće ga strahote kao vode;

noću će ga odneti oluja.

21 Uzeće ga vetar istočni, i otići će;

vihor će ga odneti s mesta njegovog.

22 To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti;

on će jednako bežati od ruke Njegove.

23 Drugi će pljeskati rukama za njim,

i zviždaće za njim s mesta njegovog.