1 Tada Jov odgovori Gospodu i reče:

2 Znam da sve možeš,

i da se ne može smesti šta naumiš.

3 Ko je to što zamračuje savet nerazumno?

Zato kažem da nisam razumevao;

čudesno je to za me,

te ne mogu znati.

4 Slušaj kad uzgovorim,

i kad zapitam, kaži mi.

5 Ušima slušah o Tebi,

a sada Te oko moje vidi.

6 Zato poričem,

i kajem se u prahu i pepelu.

7 A kad Gospod izgovori one reči Jovu, reče Gospod Elifasu Temancu: Raspalio se gnev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov. 8 Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mom Jovu i prinesite žrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer ću doista pogledati na nj da ne učinim s vama po vašoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov. 9 I tako otide Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, i učiniše kako im zapovedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.

10 I Gospod vrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao. 11 I dođoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi pređašnji znanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tešiše ga za sve zlo što beše Gospod pustio na nj, i dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu.

12 I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica. 13 I imaše sedam sinova i tri kćeri. 14 I prvoj nade ime Jemima, a drugoj Kesija a trećoj Keren-apuha. 15 I ne nahođaše se u svoj zemlji tako lepih devojaka kao kćeri Jovove, i otac im dade nasledstvo među braćom njihovom. 16 I posle požive Jov sto i četrdeset godina, i vide sinove i unuke do četvrtog kolena. 17 I umre Jov star i sit života.