1 Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena?

I koji Ga znaju, ne vide dana Njegovih?

2 Međe pomiču bezbožni,

otimaju stado i pasu;

3 Magarca sirotama odgone;

u zalogu uzimaju vola udovici;

4 Siromahe odbijaju s puta;

ubogi u zemlji kriju se svi.

5 Gle, kao divlji magarci u pustinji

izlaze na posao svoj

ustajući rano na plen;

pustinja je hrana njima i deci njihovoj.

6 Žanju njivu

i beru vinograd koji nije njihov;

7 Gola nagone da noćuje bez haljine,

koji se nemaju čim pokriti po zimi,

8 Okisli od pljuska u gori, nemajući zaklona,

privijaju se k steni.

9 Grabe siroče od dojke

i sa siromaha skidaju zalog.

10 Golog ostavljaju da ide bez haljine,

i one koji nose snopove da gladuju.

11 Koji među njihovim zidovima ulje cede i grožđe u kacama gaze,

podnose žeđ.

12 Ljudi u gradu uzdišu,

i duše pobijenih viču,

a Bog ne ukida to.

13 Oni se protive svetlosti,

ne znaju za puteve njene

i ne staju na stazama njenim.

14 Zorom ustajući krvnik ubija siromaha i ubogog;

a noću je kao lupež.

15 I oko kurvarovo pazi na sumrak govoreći: Da me oko ne vidi.

I sakriva lice.

16 Prokopavaju po mraku kuće, koje obdan sebi zabeleže;

ne znaju za svetlost.

17 Jer je zora njima svima sen smrtni;

ako ih ko pozna, strah ih je sena smrtnog.

18 Brzi su kao povrh vode,

proklet je deo njihov na zemlji;

neće videti puta vinogradskog.

19 Kao što suša i vrućina grabi vode snežne,

tako grob grešnike.

20 Zaboravlja ih utroba materina,

slatki su crvima,

ne spominju se više;

kao drvo skršiće se nepravednik.

21 Združuje s njim nerotkinju koja ne rađa,

i udovici ne čini dobra.

22 Grabi jake svojom silom;

ostane li koji, ne uzda se u život svoj.

23 Da mu Bog da u šta će se pouzdati;

ali oči Njegove paze na njihove pute.

24 Uzvise se za malo, pa ih nema;

padaju i ginu kao svi drugi,

i kao vrh od klasa odsecaju se.

25 Nije li tako?

Ko će me uterati u laž

i obratiti u ništa reči moje?