1 Još govori Elijuj i reče:

2 Potrpi me malo, i pokazaću ti,

jer još ima šta bih govorio za Boga.

3 Počeću izdaleka besedu svoju,

i pokazaću da je Tvorac moj pravedan.

4 Doista, neće biti lažne reči moje,

kod tebe je koji pravo misli.

5 Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje,

silan je snagom srčanom.

6 Ne da živeti bezbožniku,

a nevoljnicima čini pravdu.

7 Ne odvraća od pravednika očiju svojih,

nego još s carevima na presto posađuje ih na vek,

te se uzvišuju.

8 Ako li su okovani u puta

i svezani užima nevoljničkim,

9 Tada im napominje dela njihova

i bezakonja njihova kako su silna.

10 I otvara Mu uho da bi se popravili,

i govori im da se vrate od bezakonja.

11 Ako poslušaju i stanu im služiti,

dovršuju dane svoje u dobru

i godine svoje u radosti.

12 Ako li ne poslušaju,

ginu od mača i umiru s bezumlja.

13 A koji su licemernog srca,

navlače gnev i ne viču kad ih poveže;

14 Umire u mladosti duša njihova

i život njihov među kurvama.

15 Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove

i otvara mu uho u muci.

16 Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto,

gde ništa ne dosađuje,

i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.

17 Ali si zaslužio sud bezbožnički;

i sud i pravda snađe te.

18 Doista, gnev je na tebi;

gledaj da te ne odbaci u karanju,

te te veliki otkup neće izbaviti.

19 Hoće li gledati na tvoje bogatstvo?

Neće ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.

20 Ne uzdiši za noću

u koju narodi odlaze na svoje mesto.

21 Čuvaj se da ne pogledaš na taštinu

i voliš na nju nego nevolju.

22 Gle, Bog je najviši svojom silom,

ko je učitelj kao On?

23 Ko Mu je odredio put Njegov?

Ili ko će Mu reći: Činiš nepravo?

24 Opominji se da veličaš dela Njegova,

koja gledaju ljudi.

25 Svi ljudi vide ih,

svaki ih gleda iz daleka.

26 Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati,

broj godina Njegovih ne može se dokučiti.

27 Jer On steže kaplje vodene,

koje liju dažd iz oblaka Njegovih;

28 Kad teku oblaci,

kaplju na mnoštvo ljudsko.

29 I ko bi razumeo prostor oblacima

i grmljavu u šatoru njegovom?

30 Kako prostire nad njim svetlost svoju,

i dubine morske pokriva?

31 Time sudi narodima,

daje hrane izobila.

32 Rukama zaklanja svetlost,

i naređuje koga da srete,

33 Javljajući prema njemu dobru volju svoju,

i prema stoci i prema rodu zemaljskom.