1 Zovi; hoće li ti se ko odazvati?

I kome ćeš se između svetih obratiti?

2 Doista bezumnog ubija gnev,

i ludog usmrćuje srdnja.

3 Ja videh bezumnika gde se ukorenio;

ali odmah prokleh stan njegov.

4 Sinovi su njegovi daleko od spasenja

i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.

5 Letinu njegovu jede gladni

i ispred trnja kupi je,

i lupež ždere blago njihovo.

6 Jer muka ne izlazi iz praha

niti nevolja iz zemlje niče.

7 Nego se čovek rađa na nevolju,

kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis.

8 Ali ja bih Boga tražio,

i pred Boga bih izneo stvar svoju,

9 Koji čini stvari velike i neispitive,

divne, kojima nema broja;

10 Koji spušta dažd na zemlju

i šalje vodu na polja;

11 Koji podiže ponižene,

i žalosne uzvišuje k spasenju;

12 Koji rasipa misli lukavih

da ruke njihove ne svrše ništa;

13 Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu,

i nameru opakih obara;

14 Danju nailaze na mrak,

i u podne pipaju kao po noći.

15 On izbavlja ubogog od mača,

od usta njihovih

i od ruke silnog.

16 Tako ima nadanja siromahu,

a zloća zatiskuje usta svoja.

17 Gle, blago čoveku koga Bog kara;

i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.

18 Jer On zadaje rane, i zavija;

On udara, i ruke Njegove isceljuju.

19 Iz šest nevolja izbaviće te;

ni u sedmoj neće te se zlo dotaći.

20 U gladi izbaviće te od smrti

i u ratu od mača.

21 Kad jezik šiba, bićeš sakriven,

niti ćeš se bojati pustoši kad dođe.

22 Smejaćeš se pustoši i gladi,

niti ćeš se bojati zverja zemaljskog.

23 Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri,

i zverje će poljsko biti u miru s tobom.

24 I videćeš da je mir u šatoru tvom,

kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti.

25 Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje,

i porod će tvoj biti kao trava na zemlji.

26 Star ćeš otići u grob

kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.

27 Eto, razgledasmo to, tako je;

poslušaj i razumi.