1 Бреме Моаву.

Да, обноћ се раскопа Ар моавски

и пропаде;

да, обноћ се раскопа Кир моавски

и пропаде.

2 Отиде у дом и у Девон,

на висине, да плаче:

Моав ће ридати за Невоном и за Медевом,

све ће му главе бити ћелаве,

свака брада оскубена.

3 По улицама ће његовим припасивати кострет,

на крововима његовим и на улицама његовим

све ће ридати сузе лијући.

4 И викаће Есевон и Елеала,

до Јасе чуће им се глас;

и војници ће моавски викати,

душа ће се у сваком узмучити.

5 Срце моје вапије за Моавом;

бегунци његови побегоше дори до Сигора

као јуница трећакиња;

јер ће се ићи уз брдо луитско плачући,

и путем оронајимским разлегаће се јаук.

6 Јер ће нестати вода нимримских,

јер ће посахнути биље, нестаће траве,

зелени неће бити.

7 И зато што су остављали и што су чували

однеће се на поток арапски.

8 Јер ће вика ићи око међа моавских,

до Еглаима јаук њихов,

и до Вир-Елима јаук њихов.

9 Јер ће се вода димонска напунити крви;

и још ћу дометнути Димону,

на бегунце моавске и на остатак земаљски послаћу лавове.