1 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 2 А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3 и рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.

4 Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5 Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6 И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.

7 И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао. 8 Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.

9 Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:

10 Ја рекох, кад се пресекоше дани моји:

Идем к вратима гробним,

узе ми се остатак година мојих.

11 Рекох:

Нећу видети Господа Господа у земљи живих,

нећу више видети човека међу онима који станују на свету.

12 Век мој прође

и пренесе се од мене као шатор пастирски;

пресекох живот свој као ткач,

одсећи ће ме од оснутка;

од јутра до вечера учинићеш ми крај.

13 Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје;

од јутра до вечера учинићеш ми крај.

14 Пиштах као ждрал и као ластавица,

уках као голубица,

очи ми ишчилеше гледајући горе:

Господе, у невољи сам, олакшај ми.

15 Шта да кажем?

Он ми каза, и учини.

Проживећу све године своје по јаду душе своје.

16 Господе, о том се живи

и у том је свему живот духа мог,

исцелио си ме и сачувао у животу.

17 Ево, на мир дође ми љут јад;

али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли,

јер си бацио за леђа своја све грехе моје.

18 Јер неће гроб Тебе славити,

неће Те смрт хвалити,

и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.

19 Живи, живи, они ће Те славити као ја данас:

отац ће синовима јављати истину Твоју.

20 Господ ме спасе,

зато ћемо певати песме моје

у дому Господњем док смо год живи.

21 А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити. 22 И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?