1 Сиђи и седи у прах, девојко,

кћери вавилонска;

седи на земљу, нема престола,

кћери халдејска;

јер се нећеш више звати нежна и љупка.

2 Узми жрвње, и мељи брашно,

откриј косу своју,

изуј се, загали ноге,

иди преко река.

3 Откриће се голотиња твоја,

и видеће се срамота твоја;

осветићу се,

и нико ми неће сметати.

4 Име је Избавитељу нашем Господ над војскама,

Светац Израиљев.

5 Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска;

јер се нећеш више звати госпођа царствима.

6 Разгневих се на народ свој,

оскврних наследство своје

и предадох га теби у руке;

а ти им не показа милост;

на старце си метала претешки јарам свој;

7 И говорила си:

Довека ћу бити госпођа;

али никад ниси то узимала на ум,

нити си помишљала шта ће бити на послетку.

8 Сада дакле чуј ово,

која живиш у сластима

и без бриге седиш

и говориш у срцу свом:

Ја сам, и нема друге осим мене,

нећу бити удовица нити ћу осиротети.

9 То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан,

да осиротиш и обудовиш,

доћи ће ти потпуно,

ради мноштва чини твојих

и ради велике силе чарања твог.

10 Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи:

Нико ме не види.

Мудрост твоја и знање твоје преварише те,

те си говорила у срцу свом:

Ја сам, и осим мене нема друге.

11 Зато ће доћи на те зло,

а нећеш знати одакле излази,

и попашће те невоља,

да је нећеш моћи одбити,

и доћи ће на те уједанпут погибао,

за коју нећеш знати.

12 Стани сада с врачањем својим

и с мноштвом чини својих,

око којих си се трудила од младости своје,

не би ли се помогла,

не би ли се окрепила.

13 Уморила си се од мноштва намера својих;

нека стану сада звездари,

који гледају звезде,

који проричу сваког месеца,

и нека те сачувају од оног што ће доћи на те.

14 Гле, они су као плева,

огањ ће их спалити,

ни сами себе неће избавити из пламена;

неће остати угља да се ко огреје,

ни огња да би се поседело код њега.

15 Такви ће бити они с којима си се трудила

и с којима си трговала од младости своје,

разбећи ће се сваки на своју страну;

неће бити никога да те избави.