1 Али сада чуј, Јакове, слуго мој,

и Израиљу, кога изабрах.

2 Овако вели Господ,

који те је створио

и саздао од утробе материне,

и који ти помаже:

не бој се, слуго мој Јакове,

и мили, кога изабрах.

3 Јер ћу излити воду на жеднога

и потоке на суву земљу,

излићу Дух свој на семе твоје

и благослов свој на твоје натражје.

4 И процветаће као у трави,

као врбе покрај потока.

5 Овај ће рећи: Ја сам Господњи,

а онај ће се звати по имену Јаковљевом,

а други ће се писати својом руком Господњи,

и презиваће се именом Израиљевим.

6 Овако говори Господ

Цар Израиљев и Избавитељ његов,

Господ над војскама:

ја сам први и ја сам последњи,

и осим мене нема Бога.

7 И ко као ја оглашује и објављује ово,

или ми уређује откако населих стари народ?

Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи.

8 Не бојте се и не плашите се;

нисам ли ти давно казао и објавио?

Ви сте ми сведоци;

има ли Бога осим мене?

Да, нема стене, не знам ни једне.

9 Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили. 10 Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист. 11 Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.

12 Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане. 13 Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући. 14 Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте. 15 И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим. 16 Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ. 17 А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој.

18 Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју. 19 Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати? 20 Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници?

21 Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга;

ја сам те саздао, слуга си мој,

Израиљу, нећу те заборавити.

22 Расућу као облак преступе твоје,

и грехе твоје као маглу;

врати се к мени,

јер сам те избавио.

23 Певајте, небеса, јер Господ учини,

подвикујте, низине земаљске,

попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима,

јер избави Господ Јакова

и прослави се у Израиљу.

24 Овако говори Господ, Избавитељ твој,

који те је саздао од утробе материне:

ја Господ начиних све:

разапех небо сам, распрострех земљу сам собом;

25 Уништавам знаке лажљивцима,

и враче обезумљујем,

враћам натраг мудраце,

и претварам мудрост њихову у лудост;

26 Потврђујем реч слуге свог,

и навршујем савет гласника својих;

говорим Јерусалиму: Населићеш се,

и градовима Јудиним: Сазидаћете се;

и пустолине њихове подигнућу;

27 Говорим дубини: Пресахни

и исушићу реке твоје;

28 Говорим Киру: Пастир си мој;

и извршиће сву вољу моју,

и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се,

и цркви: Основаћеш се.