1 Послушајте ме, острва,

и пазите народи далеки.

Господ ме позва од утробе;

од утробе матере моје помену име моје.

2 И учинио је уста моја да су као оштар мач,

у сену руке своје сакри ме;

учинио ме је сјајном стрелом,

и тулу свом сакри ме.

3 И рече ми:

Ти си слуга мој,

у Израиљу ћу се тобом прославити.

4 А ја рекох:

Узалуд се трудих,

узалуд и напразно потроших силу своју;

али опет суд је мој у Господа

и посао мој у Бога мог.

5 А сада говори Господ,

који ме је саздао од утробе материне

да сам Му слуга,

да Му доведем натраг Јакова;

ако се Израиљ и не сабере,

опет ћу се прославити пред Господом,

и Бог ће мој бити сила моја.

6 И рече ми:

Мало је да ми будеш слуга

да се подигне племе Јаковљево

и да се врати остатак Израиљев,

него те учиних виделом народима

да будеш моје спасење до крајева земаљских.

7 Овако вели Господ,

Избавитељ Израиљев, Светац његов,

ономе кога презиру,

на кога се гади народ,

слузи оних који господаре:

цареви ће видети и устати,

и кнезови ће се поклонити

ради Господа, који је веран,

ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао.

8 Овако вели Господ:

У време милосно услиших те,

и у дан спасења помогох ти;

и чуваћу те

и даћу те да будеш завет народу

да утврдиш земљу

и наследиш опустело наследство;

9 Да кажеш сужњима: Изађите;

онима који су у мраку: Покажите се.

Они ће покрај путева пасти,

и паша ће им бити по свим високим местима.

10 Неће бити гладни ни жедни,

неће их бити врућина ни сунце;

јер коме их је жао, он ће их водити,

и покрај извора водених проводиће их.

11 И све горе своје обратићу у путеве,

и стазе ће моје бити повишене.

12 Гле, ови ће из далека доћи,

гле, и они од севера и од запада,

и они из земље синске.

13 Певајте, небеса,

и весели се, земљо,

подвикујте, горе, весело;

јер Господ утеши свој народ,

и на невољнике своје смилова се.

14 Али Сион рече:

Остави ме Господ,

и заборави ме Господ.

15 Може ли жена заборавити пород свој

да се не смилује на чедо утробе своје?

А да би га и заборавила,

ја нећу заборавити тебе.

16 Гле, на длановима сам те изрезао;

зидови су твоји једнако преда мном.

17 Похитаће синови твоји,

а који те раскопаваше и пустошише,

отићи ће од тебе.

18 Подигни очи своје унаоколо, и види:

сви се они скупљају и иду к теби.

Тако био ја жив, вели Господ,

свима њима као накитом заоденућеш се,

и уресићеш се њима као невеста.

19 Јер развалине твоје и пустолине

и потрвена земља твоја

биће тада тесна за становнике

кад се удаље они који те прождираше.

20 И деца коју ћеш имати,

пошто си била без деце,

рећи ће да чујеш:

Тесно ми је ово место,

помакни се да се могу настанити.

21 А ти ћеш рећи у срцу свом:

Ко ми их роди,

јер бејах сирота и инокосна,

заробљена и прогнана?

И ко их отхрани?

Ето, ја бејах остала сама,

а где они беху?

22 Овако вели Господ Господ:

Ево, подигнућу руку своју к народима,

и к племенима ћу подигнути заставу своју,

и донеће синове твоје у наручју,

и кћери твоје на раменима ће се носити.

23 И цареви ће бити хранитељи твоји

и царице њихове твоје дојкиње,

и клањаће ти се лицем до земље,

и прах с ногу твојих лизаће,

и познаћеш да сам ја Господ,

и да се неће осрамотити они који мене чекају.

24 Хоће ли се јунаку узети плен

и хоће ли се отети робље праведноме?

25 Јер овако говори Господ:

и робље јунаку узеће се

и плен јакоме отеће се,

јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру,

и синове твоје ја ћу избавити;

26 И који ти криво чине,

нахранићу их њиховим месом

и опиће се својом крвљу као новим вином;

и познаће свако тело да сам ја Господ

Спаситељ твој и Избавитељ твој,

јаки Бог Јаковљев.