1 Тешко онима који иду у Мисир за помоћ,

који се ослањају на коње,

и уздају се у кола што их је много,

и у коњанике што их је велико мноштво,

а не гледају на Свеца Израиљевог

и не траже Господа.

2 Али је и он мудар,

и навући ће зло,

и неће порећи своје речи,

него ће устати на дом неваљалих људи

и на оне који помажу онима који чине безакоње.

3 А Мисирци су људи а не Бог,

и коњи су њихови тело а не Дух;

и зато ће Господ махнути руком својом,

те ће пасти помагач,

пашће и онај коме помаже,

и сви ће заједно погинути.

4 Јер овако ми рече Господ:

Као што лав и лавић риче над ловом својим,

и ако се и свиче на њ мноштво пастира,

он се не плаши од вике њихове

нити се покорава на буку њихову,

тако ће Господ над војскама сићи

да војује за гору сионску и за хум њен.

5 Као птице крилима

Господ ће над војскама заклањати Јерусалим,

и заклањајући избавиће,

и обилазећи сачуваће.

6 Вратите се к Њему, од ког се сасвим одвргосте, синови Израиљеви! 7 Јер ће у онај дан сваки одбацити идоле своје сребрне, и златне своје идоле, које вам руке ваше начинише на грех.

8 И Асирац ће пасти од мача не човечјег,

и мач не човечји појешће га,

и бежаће испред мача,

и младићи ће његови плаћати данак.

9 И стена ће његова проћи од страха,

и кнезови ће се његови препасти од заставе,

вели Господ,

чији је огањ на Сиону и пећ у Јерусалиму.