1 Ево, цар ће царовати право

и кнезови ће владати по правди.

2 И човек ће бити као заклон од ветра,

и као уточиште од поплаве,

као потоци на сувом месту,

као сен од велике стене у земљи сасушеној.

3 И очи оних који виде неће бити заслепљене,

и уши оних који чују слушаће.

4 И срце неразумних разумеће мудрост,

и језик мутавих говориће брзо и разговетно.

5 Неваљалац се неће више звати кнез,

нити ће се тврдица називати подашним.

6 Јер неваљалац о неваљалству говори,

и срце његово гради безакоње,

радећи лицемерно

и говорећи на Бога лаж,

да испразни душу гладном

и напој жедном да узме.

7 И справе тврдичине зле су;

смишља лукавштине

да затре ниште речима лажним

и кад сиромах говори право.

8 Али кнез смишља кнежевски,

и устаје да ради кнежевски.

9 Устаните, жене мирне,

слушајте глас мој;

кћери безбрижне,

чујте речи моје.

10 За много година бићете у сметњи,

ви безбрижне;

јер неће бити бербе,

и сабирање неће доћи.

11 Страшите се, ви мирне;

дрхтите, ви безбрижне,

свуците се, будите голе,

и припашите око себе кострет,

12 Бијући се у прса за лепим њивама,

за родним чокотима.

13 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог,

и по свим кућама веселим, у граду веселом.

14 Јер ће се дворови оставити,

врева градска нестаће;

куле и стражаре постаће пећине довека,

радост дивљим магарцима и паша стадима,

15 Докле се не излије на нас Дух с висине

и пустиња постане њива

а њива се стане узимати за шуму.

16 Тада ће суд становати у пустињи,

и правда ће стајати на њиви.

17 И мир ће бити дело правде,

шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.

18 И мој ће народ седети у мирном стану

и у шаторима поузданим,

на почивалиштима тихим.

19 Али ће град пасти на шуму,

и град ће се врло снизити.

20 Благо вама који сејете покрај сваке воде,

и пуштате волове и магарце.