1 Вичи из грла, не устежи се,

подигни глас свој као труба,

и објави народу мом безакоња његова

и дому Јаковљевом грехе њихове,

2 Премда ме сваки дан траже

и ради су знати путеве моје,

као народ који твори правду

и не оставља суд Бога свог;

ишту од мене судове праведне,

желе приближити се к Богу.

3 Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа,

мучисмо душе своје, а Ти не хте знати?

Гле, кад постите, чините своју вољу

и изгоните све шта вам је ко дужан.

4 Ето постите да се прете и свађате

и да бијете песницом безбожно.

Немојте постити тако као данас,

да би се чуо горе глас ваш.

5 Такав ли је пост који изабрах

да човек мучи душу своју један дан?

Да савија главу своју као сита

и да стере пода се кострет и пепео?

То ли ћеш звати пост

и дан угодан Господу?

6 А није ли ово пост што изабрах:

да развежеш свезе безбожности,

да разрешиш ремење од бремена,

да отпустиш потлачене,

и да изломите сваки јарам?

7 Није ли да преламаш хлеб свој гладноме,

и сиромахе прогнане да уведеш у кућу?

Кад видиш голог, да га оденеш,

и да се не кријеш од свог тела?

8 Тада ће синути видело твоје као зора,

и здравље ће твоје брзо процвасти,

и пред тобом ће ићи правда твоја,

слава Господња биће ти задња стража.

9 Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути;

викаћеш, и рећи ће: Ево ме.

Ако избациш између себе јарам

и престанеш пружати прст и говорити зло;

10 И ако отвориш душу своју гладноме,

и наситиш душу невољну;

тада ће засјати у мраку видело твоје

и тама ће твоја бити као подне.

11 Јер ће те Господ водити вазда,

и ситиће душу твоју на суши,

и кости твоје крепиће,

и бићеш као врт заливен

и као извор коме вода не пресише.

12 И твоји ће сазидати старе пустолине,

и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена,

и прозваћеш се:

Који сазида развалине и оправи путеве за насеље.

13 Ако одвратиш ногу своју од суботе

да не чиниш шта је теби драго на мој свети дан,

и ако прозовеш суботу милином,

свети дан Господњи славним,

и будеш га славио не идући својим путевима

и не чинећи шта је теби драго, ни говорећи речи,

14 Тада ћеш се веселити у Господу,

и извешћу те на висине земаљске,

и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог;

јер уста Господња рекоше.