1 Паде Вил, извали се Нево;

ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку;

шта носите, тешко је, и умориће.

2 Извалише се, падоше сви,

не могоше избавити товар,

него и сами одоше у ропство.

3 Слушајте ме, доме Јаковљев

и сви који сте остали од дома Израиљевог,

које носим од утробе,

које држим од рођења.

4 И до старости ваше ја ћу бити исти,

и ја ћу вас носити до седог века;

ја сам створио и ја ћу носити,

ја ћу вас носити и избавићу.

5 С ким ћете ме изједначити и упоредити?

Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја?

6 Просипају злато из тобоца

и мере сребро на мерила,

плаћају златару да начини од њега бога,

пред којим падају и клањају се.

7 Мећу га на раме и носе га,

и постављају га на место његово,

те стоји и не миче се с места свог;

ако га ко зове, не одзива се

нити га избавља из невоље његове.

8 Памтите то, и покажите се да сте људи,

узмите на ум, преступници!

9 Памтите шта је било од старине;

јер сам ја Бог, и нема другог Бога,

и нико није као ја,

10 Који од почетка јављам крај

и издалека шта још није било;

који кажем: намера моја стоји

и учинићу све што ми је воља.

11 Зовем с истока птицу

и из далеке земље човека

који ће извршити шта сам наумио.

Рекох и довешћу то,

наумих и учинићу.

12 Слушајте ме, који сте упорног срца,

који сте далеко од правде.

13 Приближих правду своју, није далеко,

и спасење моје неће одоцнити,

јер ћу у Сиону поставити спасење,

у Израиљу славу своју.