1 Гле, није окраћала рука Господња

да не може спасти,

нити је отежало ухо Његово

да не може чути.

2 Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим,

и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.

3 Јер су руке ваше оскврњене крвљу

и прсти ваши безакоњем;

усне ваше говоре лаж

и језик ваш изриче опачину.

4 Нема никога да виче за правду,

нити има да се пре за истину;

уздају се у ништавило, и говоре лаж;

зачињу невољу, и рађају муку.

5 Носе јаја аспидина

и ткају паучину;

ко поједе јаје њихово умре,

и ако које разбије, изађе гуја.

6 Платно њихово није за хаљине,

нити ће се они оденути својим послом;

посао је њихов безакоње

и у рукама је њиховим насиље.

7 Ноге им трче на зло

и брзе су на проливање крви праве;

мисли су њихове безакоње;

на путевима је њиховим пустош и расап.

8 Пут мирни не знају,

и на путевима њиховим нема правде;

начинили су себи криве стазе;

ко год иде по њима, не зна за мир.

9 Зато је суд далеко од нас,

и правда не долази до нас;

чекамо видело, а оно, ето мрак;

светлост, а оно ходимо по тами.

10 Пипамо као слепци зид,

као они који немају очију пипамо;

спотичемо се у подне као у сумрачје;

у обиљу смо као мртви.

11 Ричемо свиколики као медведи,

и једнако учемо као голубице;

чекамо суд, а њега нема,

спасење, а оно је далеко од нас.

12 Јер се преступи наши умножише пред Тобом

и греси наши сведоче на нас;

јер су преступи наши код нас

и безакоња своја знамо,

13 Да неверу учинисмо и слагасмо Господу,

и одступисмо од Бога свог,

говорисмо о насиљу и одмету, да,

састављасмо и износисмо из срца речи лажне.

14 Зато суд одступи натраг,

и правда стоји далеко;

јер истина паде на улици

и правда не може да прође.

15 И истине је нестало,

и ко се уклања од зла, постаје плен.

То виде Господ,

и не би Му мило што нема суда.

16 И виде где нема човека,

и зачуди се што нема посредника;

зато учини Му спасење мишица Његова,

и правда Његова подупре Га.

17 Јер се обуче у правду као у оклоп,

и шлем спасења метну на главу;

одену се осветом као оделом,

и огрте се ревношћу као плаштем.

18 По делима, по делима да врати

гнев противницима својим,

плату непријатељима својим,

острвима да плати.

19 И бојаће се имена Господњег са запада,

и славе Његове с истока сунчаног;

јер ће непријатељ навалити као река,

а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.

20 И доћи ће Избавитељ у Сион

и к онима од Јакова који се обраћају од греха,

вели Господ.

21 А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека.