1 Бреме долини виђења.

Шта ти је те си сва изашла на кровове?

2 Граде пуни вике и вреве,

граде весели!

Твоји побијени нису побијени мачем

нити погибоше у боју.

3 Главари твоји узмакоше свиколики,

повезаше их стрелци;

шта се год нађе твојих, сви су повезани,

ако и побегоше далеко.

4 Зато рекох:

Прођите ме се, да плачем горко;

не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог.

5 Јер је ово дан муке и потирања и сметње

од Господа, Господа над војскама,

у долини виђења;

обалиће зид,

и вика ће бити до горе.

6 И Елам узе Тул,

с колима људи и с коњицима,

и Кир истаче штит.

7 И красне долине твоје напунише се кола,

и коњици се наместише пред вратима.

8 И одастре се застирач Јудин;

и погледао си у то време на оружје у кући шумској. 9 И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру. 10 И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид. 11 И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио.

12 И зва вас Господ над војскама у онај дан

да плачете и ридате

и да скубете косе и припашете кострет;

13 А гле, радост и весеље,

убијају говеда, кољу овце,

једу месо и пију вино

говорећи:

Једимо и пијмо,

јер ћемо сутра умрети.

14 Али Господ над војскама јави ми:

Неће вам се опростити ово безакоње до смрти,

вели Господ, Господ над војскама.

15 Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском, 16 и реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену. 17 Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те. 18 Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог; 19 и сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје. 20 И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног; 21 и обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином. 22 И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити. 23 И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог; 24 и о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови. 25 У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.