1 Дух је Господа Бога на мени,

јер ме Господ помаза

да јављам добре гласове кроткима,

посла ме да завијем рањене у срцу,

да огласим заробљенима слободу

и сужњима да ће им се отворити тамница.

2 Да огласим годину милости Господње

и дан освете Бога нашег,

да утешим све жалосне,

3 Да учиним жалоснима у Сиону

и дам им накит место пепела,

уље радости уместо жалости,

одело за похвалу уместо духа тужног,

да се прозову храстови правде,

сад Господњи за славу Његову.

4 И они ће сазидати давнашње пустолине,

подигнуће старе развалине

и поновиће градове пусте,

што леже разваљени од много нараштаја.

5 И туђини ће стајати и пасти стада ваша,

и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари.

6 А ви ћете се звати свештеници Господњи,

Слуге Бога нашег говориће вам се,

благо народа јешћете

и славом њиховом хвалићете се.

7 За двоструку срамоту вашу,

и што се певаше: Руг је део њихов,

зато ће у земљи њиховој наследити двојином

и имаће вечну радост.

8 Јер ја Господ љубим правду

и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом,

и даћу им плату уистину,

и вечан завет учинићу с њима.

9 И семе ће се њихово знати у народима

и натражје њихово међу племенима;

ко их год види познаће их

да су семе које је благословио Господ.

10 Веома ћу се радовати у Господу,

и душа ће се моја веселити у Богу мом,

јер ме обуче у хаљине спасења

и плаштем правде огрте ме,

као кад женик намести накит

и као кад се невеста украси уресом својим.

11 Јер као што из земље расте биље

и у врту ниче шта се посеје,

тако ће Господ Бог учинити да никне правда

и похвала пред свим народима.