1 Послушајте ме који идете за правдом,

који тражите Господа;

погледајте стену из које сте исечени,

и дубоку јаму из које сте ископани;

2 Погледајте Аврама, оца свог,

и Сару, која вас је родила,

како га инокосног позвах

и благослових га и умножих га.

3 Јер ће Господ утешити Сион,

утешиће све развалине његове,

и пустињу његову учиниће да буде као Едем

и пустош његова као врт Господњи,

радост ће се и весеље налазити у њему,

захваљивање и певање.

4 Послушај ме, народе мој,

и чуј ме, роде мој;

јер ће закон од мене изаћи

и суд свој поставићу да буде видело народима.

5 Близу је правда моја,

изаћи ће спасење моје,

и мишице ће моје судити народима;

мене ће острва чекати

и у моју ће се мишицу уздати.

6 Подигните к небу очи своје

и погледајте доле на земљу;

јер ће небеса ишчезнути као дим

и земља ће као хаљина оветшати,

и који на њој живе помреће такође;

а спасење ће моје остати довека,

а правде моје неће нестати.

7 Послушајте ме који знате правду,

народе, коме је у срцу закон мој.

Не бојте се ружења људског

и од хуљења њиховог не плашите се.

8 Јер ће их мољац изјести као хаљину,

и као вуну изјешће их црв;

а правда моја остаје довека

и спасење моје од колена на колено.

9 Пробуди се, пробуди се,

обуци се у силу, мишицо Господња;

пробуди се као у старо време,

за нараштаја прошлих;

ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја?

10 Ниси ли ти исушила море,

воду бездана великог,

од дубине морске начинила пут

да прођу избављени?

11 Тако они које искупи Господ

нека се врате и дођу у Сион певајући,

и весеље вечно нека буде над главом њиховом;

радост и весеље нека задобију,

а жалост и уздисање нека бежи.

12 Ја, ја сам утешитељ ваш;

ко си ти да се бојиш човека смртног

и сина човечјег, који је као трава?

13 И заборавио си Бога Творца свог,

који је разапео небеса и основао земљу?

И једнако се бојиш сваки дан

гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире?

А где је гнев оног који притешњује?

14 Брзо ће се опростити сужањ,

неће умрети у јами,

нити ће бити без хлеба.

15 Јер сам ја Господ Бог твој,

који раскидам море,

да валови његови буче;

Господ над војскама име ми је.

16 Ја ти метнух у уста речи своје

и сеном руке своје заклоних те,

да утврдим небеса и оснујем земљу,

и кажем Сиону: Ти си мој народ.

17 Пробуди се, пробуди се,

устани, Јерусалиме!

Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог,

пио си, и талог из страшне чаше испио си.

18 Од свих синова које је родио

ниједан га није водио,

и од свих синова које је отхранио

ниједан га није прихватио за руку.

19 Ово те двоје задеси;

ко те пожали?

Пустош и расап, и глад и мач;

ко ће те утешити?

20 Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица

као биво у мрежи

пуни гнева Господњег,

и карања Бога твог.

21 Зато чуј ово, невољни,

и пијани, не од вина.

22 Овако вели Господ твој,

Господ и Бог твој, који брани свој народ:

Ево узимам из твоје руке чашу страшну,

талог у чаши гнева свог;

нећеш више пити.

23 Него ћу је дати у руке онима који те муче,

који говорише души твојој:

Сагни се да пређемо,

и ти си им подметао леђа своја да буду као земља

и као улица онима који прелазе.