1 Бреме пустињи на мору.

Као вихори који пролазе на југ,

тако ће доћи из пустиње,

из земље страшне.

2 Љута утвара јави ми се.

Неверник неверу чини,

пустошник пустоши;

ходи, Еламе; опколи, Мидијо!

Свему уздисању учинићу крај.

3 Зато су бедра моја пуна бола;

муке ме обузеше

као кад се мучи породиља;

згурих се чујући,

препадох се видећи.

4 Срце ми се смете,

гроза ме подузе;

ноћ милина мојих претвори ми се у страх.

5 Постави сто,

стражар нека стражи;

једи, пиј;

устајте кнезови, мажите штитове.

6 Јер овако ми рече Господ:

Иди, постави стражара да ти јави шта види.

7 И виде кола, и два реда коњика;

кола с магарцима и кола с камилама;

и пажаше добро великом пажњом.

8 И повика као лав:

Господару, ја стојим једнако на стражи дању,

и стојим на стражи по сву ноћ.

9 И ево дођоше на колима људи,

у два реда коњици.

Тада повика и рече:

Паде, паде Вавилон,

и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.

10 Вршају мој, и пшенице гумна мог!

Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог,

јавих вам.

11 Бреме Думи.

Виче к мени неко са Сира:

Стражару! Шта би ноћас?

Стражару! Шта би ноћас?

12 Стражар рече:

Доћи ће јутро, али и ноћ;

ако ћете тражити, тражите,

вратите се, дођите.

13 Бреме арапској.

По шумама у арапској ноћиваћете,

путници дедански!

14 Изнесите воде пред жедне,

који живите у земљи Теми,

сретните с хлебом бегунца.

15 Јер ће бежати од мача, од мача голог,

од лука запетог

и од жестоког боја.

16 Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске. 17 И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.