1 Бреме Дамаску.

Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град,

него ће бити гомила развалина.

2 Градови ароирски биће остављени,

биће за стада, те ће у њима почивати,

и нико их неће плашити.

3 Нестаће градова Јефремових

и царства у Дамаску и остатку сирском,

биће као слава синова Израиљевих,

вели Господ над војскама.

4 И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева,

и дебело тело његово омршаће.

5 Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје,

и биће као кад се купи класје у долини рафајској.

6 Али ће се оставити у њој пабирци

као кад се отресе маслина,

па две три остану у врху,

и четири пет на родним гранама,

вели Господ Бог Израиљев.

7 У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог; 8 а неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.

9 У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.

10 Јер си заборавио Бога спасења свог,

и ниси се сећао Стене силе своје;

зато сади красне садове

и лозу страну пресађуј;

11 Дању ради да узрасте шта посадиш,

и јутром гледај да ти семе никне;

али кад дође до брања разграбиће се,

и остаће ти љута жалост.

12 Тешко мноштву великих народа,

што буче као што буче мора,

и узаврелим народима,

којих стоји врева као силних вода;

13 Врева стоји народа као великих вода;

али ће повикати на њих,

и они ће побећи далеко,

и биће гоњени као плева по брдима од ветра

и као прах од вихора.

14 Увече ето страха,

и пре него сване нема никога.

То је део оних који нас газе,

и наследство оних који отимају од нас.