1 Ко верова проповедању нашем,

и мишица Господња коме се откри?

2 Јер изниче пред Њим као шибљика,

и као корен из суве земље;

не би обличја ни лепоте у Њега;

и видесмо Га, и не беше ништа на очима,

чега ради бисмо Га пожелели.

3 Презрен беше и одбачен између људи,

болник и вичан болестима,

и као један од кога свак заклања лице,

презрен да Га низашта не узимасмо.

4 А Он болести наше носи

и немоћи наше узе на се,

а ми мишљасмо да је рањен,

да Га Бог бије и мучи.

5 Али Он би рањен за наше преступе,

избијен за наша безакоња;

кар беше на Њему нашег мира ради,

и раном Његовом ми се исцелисмо.

6 Сви ми као овце зађосмо,

сваки нас се окрену својим путем,

и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

7 Мучен би и злостављен,

али не отвори уста својих;

као јагње на заклање вођен би

и као овца нема пред оним који је стриже

не отвори уста својих.

8 Од тескобе и од суда узе се,

а род Његов ко ће исказати?

Јер се истрже из земље живих

и за преступе народа мог би рањен.

9 Одредише Му гроб са злочинцима,

али на смрти би с богатим,

јер не учини неправду,

нити се нађе превара у устима Његовим.

10 Али Господу би воља да Га бије,

и даде Га на муке;

кад положи душу своју у принос за грех,

видеће натражје, продужиће дане,

и шта је Господу угодно

напредоваће Његовом руком.

11 Видеће труд душе своје

и наситиће се;

праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем,

и сам ће носити безакоња њихова.

12 Зато ћу Му дати део за многе,

и са силнима ће делити плен,

јер је дао душу своју на смрт,

и би метнут међу злочинце,

и сам носи грехе многих,

и за злочинце се моли.