1 Праведник мре, и нико не мари;

и побожни се људи узимају,

а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;

2 Долази у мир и почива на постељи својој

ко год ходи правим путем.

3 А ви синови врачарини,

роде курварски, који се курвате,

приступите овамо.

4 Ким се ругате?

На кога разваљујете уста и плазите језик?

Нисте ли синови преступнички, семе лажно?

5 Који се упаљујете за луговима,

под сваким зеленим дрветом,

кољете синове своје у потоцима,

под врлетима каменим.

6 Део ти је међу глатким камењем поточним;

то је, то је твој део;

њему лијеш налив свој, приносиш дар;

тиме ли ћу се умирити?

7 На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју;

и онамо излазиш да принесеш жртву.

8 И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој;

одступивши од мене откриваш се,

и изашавши горе шириш одар свој,

уговараш с њима,

мила ти је постеља њихова,

где угледаш место.

9 Идеш к цару с уљем,

с многим мирисима својим;

шаљеш посланике своје далеко

и понижујеш се до гроба.

10 Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду.

Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.

11 И од кога си се уплашила

и кога си се побојала,

те си слагала

и ниси се мене опомињала нити си марила?

Што ја ћутах одавна,

зато ли ме се не бојиш?

12 Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела;

али ти неће помоћи.

13 Кад станеш викати,

нека те избаве они које си сабрала;

али ће их све ветар однети,

и узеће их таштина.

Али ко се у ме узда,

наследиће земљу и добиће свету гору моју.

14 И рећи ће се:

Поравните, поравните, приправите пут,

уклоните сметње с пута народа мог.

15 Јер овако говори Високи и узвишени,

који живи у вечности, коме је име Свети:

На висини и у светињи станујем

и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа

оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.

16 Јер се нећу једнако прети

нити ћу се довека гневити,

јер би ишчезао преда мном дух

и душе које сам створио.

17 За безакоње лакомости његове разгневих се,

и ударих га, сакрих се и разгневих се,

јер одметнувши се отиде путем срца свог.

18 Видим путеве његове, али ћу га исцелити,

водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.

19 Ја стварам плод уснама:

мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ,

и исцелићу га.

20 А безбожници су као море усколебано,

које се не може умирити

и вода његова измеће нечистоћу и блато.

21 Нема мира безбожницима,

вели Бог мој.