3 Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа,

мучисмо душе своје, а Ти не хте знати?

Гле, кад постите, чините своју вољу

и изгоните све шта вам је ко дужан.

4 Ето постите да се прете и свађате

и да бијете песницом безбожно.

Немојте постити тако као данас,

да би се чуо горе глас ваш.

5 Такав ли је пост који изабрах

да човек мучи душу своју један дан?

Да савија главу своју као сита

и да стере пода се кострет и пепео?

То ли ћеш звати пост

и дан угодан Господу?

6 А није ли ово пост што изабрах:

да развежеш свезе безбожности,

да разрешиш ремење од бремена,

да отпустиш потлачене,

и да изломите сваки јарам?