1 Пророштво против Моава:

„Обноћ је опустошен Ар;

срушен је Моав!

Обноћ је опустошен Кир;

срушен је Моав!

2 У храм и Девон она се успиње

на узвишицу да плаче;

над Нававом и над Медевом

нариче народ моавски;

а све су главе оголеле

и све браде обријане;

3 по улицама су врећама заогрнути,

на њиховим крововима и по трговима

сви они наричу

и плачући силазе.

4 Есевон и Елеалија јаучу,

глас њихов се чује до Јасе.

Зато дрхћу ратници моавски,

у грчу је душа њихова.

5 Зато јеца срце моје због Моаваца,

бегунци њихови беже

до Соара, Еглат-Селисије,

плачући се пењу на Луит;

путем оронајимским

разлеже се јаук над рушевинама.

6 Јер су се исушиле воде нимримске,

трава је усахла,

биље пропало,

зеленила више нема.

7 Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,

тај ће то носити на Поток врба.

8 Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,

нарицање му је до Еглајима,

нарицање му је до Вир-Елима.

9 Та, пуне су крви воде димонске,

а ја ћу још додати Димону

једног лава на моавске бегунце

и на преостале у земљи."