1 Ево Слуге мога, коме сам потпора,

изабраника мога, миљеника душе моје.

На њега сам Духа свога излио

да доноси правду народима.

2 Он не виче, нити буку прави,

на улици гласа свог не диже.

3 Он не ломи трску напукнуту,

нити гаси фитиљ који тиња,

него он доноси право истинито.

4 Он не тиња, нити сломљен бива

док на земљи право не успостави,

а острва су жедна његовог Закона."

5 Говори Бог Господ,

који је створио и разастро небеса,

који је раширио земљу и растиње њено,

који даје дисање народима по њој,

и дух бићима која ходају по њој:

6 „Ја, Господ, у правди сам те позвао,

и за руку те ухватио;

и тебе чувао и тебе поставио

за савез народу,

за светлост племенима,

7 да отвориш очи слепима,

да изведеш из затвора сужње,

из тамнице оне што у тами живе.

8 Ја сам Господ, то је име моје,

и славе своје другом дати нећу,

нити части своје киповима.

9 Што је од искона, гле, то долази;

и новости ја већ најавих,

пре него се збуду

чиним да чујете."

10 Певајте Господу песму нову,

славу његову од краја земљиног,

који морем силазите и што је по њему,

острва и сви становници њини.

11 Нека се ускомеша пустиња и градови њени,

нека одјекују насеља кедарска,

нека подвикују становници Селе,

нека кличу с горских врхова,

12 Нека славу своју дају Господу,

и хвалу му најављују по острвима.

13 Као јунак Господ ступа,

као ратник он се разјарио,

Он кликће и уз то виче,

на непријатеље се своје устремио.

14 „Од давнина сам ћутао,

глув се правио, уздржавао,

сад вичем као породиља,

дахћем и издишем уједно.

15 Сасушићу горе и брегове,

и спарушити све биљке по њима,

и претворити реке у вртаче,

и мочваре ја ћу исушити.

16 Слепе људе водићу путем што га не познају,

упутићу их на стазе што их не познају.

Пред њима ћу таму у светлост претворити,

а џомбе у зараван.

Те ћу ствари учинити

и нећу оклевати.

17 У великом стиду ће узмаћи

који се у резане кипове уздају,

који ливеним ликовима говоре:

’Ви сте богови наши.’

18 Чујте, глуви!

И прогледајте, слепи, да видите!

19 Ко је слеп, ако не мој слуга?

Ко је глув, ако не мој гласник кога шаљем?

Ко је слеп као намирени

и слеп као слуга Господњи?

20 Много си видео, али ниси марио;

уши отворене али нико не слуша."

21 Господу се свидело

због праведности његове

да узвелича Закон и почаст му да.

22 А народ је овај опљачкан и оплењен,

у пећине сви су они затворени,

у затворе склоњени.

Плене их,

а нико да их избави;

отимају им,

а нико да каже: „Врати!"

23 Ко од вас мари за то?

Ко се нагао и слуша унапред?

24 Ко је пљачкашу изручио Јакова

и отимачима Израиља?

Није ли то Господ,

против ког смо грешили,

чије путеве нису хтели да следе,

и чији Закон нису слушали?

25 Зато је он на њега излио

јарост гнева својега и насиља ратна;

пламен га је одасвуд окружио,

али он ни то није схватио;

и спалио га је,

али он ни то није озбиљно узео.