1 Ево, по правди царује цар,

праведно владају владари.

2 И сваки је као заветрина,

те заклања од олује,

и он је као потоци водени у сушној земљи,

као хладовина иза велике стене у жедној пустињи.

3 И очи оних који виде неће више бити замућене,

и уши оних који чују слушаће пажљиво,

4 и срце брзоплетих схватиће знање,

и муцавци ће пожурити да говоре разговетно.

5 Покварењака више неће звати племићем,

варалицу више неће сматрати угледним.

6 Наиме, безумник говори безумно,

и срце његово смишља безакоње,

да почини злодела,

да о Господу охоло говори,

да гладнога остави празна желуца,

да жедноме ускрати пиће.

7 И варалица је наоружан злобом;

он сплетке смишља

да упропасти понизне речима лажљивим,

и сиромаха кад тражи право.

8 А племић смишља племенитости,

и он племенитости остварује.

9 Устајте, жене лакомислене,

почујте глас мој;

ћерке лаковерне,

послушајте беседу моју.

10 Кроз годину и нешто дана

дрхтаћете, лаковерне,

јер пропада берба,

не долази жетва.

11 Стрепите, лакомислене!

Дрхћите, лаковерне!

Свуците се и разголитите се,

и опашите се по бедрима.

12 Ударајте се у груди и наричите за пољима љупким,

за виноградима родним.

13 Над тлом народа мога

трње бодљикаво ће расти,

као и над свим домовима веселим,

насељем раздраганим.

14 Јер двор је напуштен, град бучни запуштен.

Уместо насипа и куле биће пећина довека,

уживање за дивље магарце,

пашњак за стада.

15 Док се на нас не излије Дух с висина,

те претвори пустињу у воћњак,

а воћњак ће се рачунати као шума.

16 Тад ће у пустињи становати право,

а у воћњаку боравити праведност.

17 Из праведности ће се мир родити,

а праведности ће на служби бити

поуздање и спокојство довека.

18 Мој ће народ тада боравити у зградама мирним,

и у становима безбедним,

и у почивалиштима поузданим,

19 иако ће шума бити оборена

и град ниско спуштен.

20 Благо вама,

сејете поред свих вода,

пуштате волове и магарце.