1 Паде Вил! Сруши се Навав!

Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку.

Носе их као бремена,

терет што замара.

2 Руше се и падају заједно.

Не могу избавити носиоце.

И душе своје у ропство одводе.

3 „Слушајте ме, доме Јаковљев,

и сви остаци дома Израиљева!

Ја сам вас носио од рођења;

Ја сам вас подизао од утробе.

4 И кад остарите, ја остајем исти;

и кад оседите, ја ћу бити потпора.

Ја сам чинио и ја ћу подизати,

и ја ћу подупирати и допремати.

5 С ким бисте ме упоредили,

и сличним и изгледним учинили и поредили?

6 Ваде злато из торбе,

и сребро мере на ваги,

у најам узимају ливца

да им од тога начини бога,

да падају ничице,

челом и телом да се простиру.

7 Подижу га на раме, подупиру га,

спуштају га доле и стоји,

из места својега и не помера се,

нити виче на њих и не одговара;

не спасава никога из невоље његове.

8 Сетите се тога и будите људи;

одметници, узмите то к срцу.

9 Сетите се почетака из древности.

Та, ја сам Бог и нема другога,

Бог јесам и нико није као ја.

10 На почетку последице најављујем,

и унапред што се није збило.

Кажем: ’Одлука ће се моја извршити,

и учинићу све што хоћу.’

11 Позваћу са истока грабљивицу,

из далеке земље човека по одлуци својој.

Што рекох, то ћу и довести.

Што исказах, то ћу учинити.

12 Слушајте ме, срцем упорни,

од праведности удаљени.

13 Праведност своју примичем,

није се удаљила;

и спасење моје окаснити неће.

И на Сион ћу спасење ставити,

Израиљу прослављење своје."