1 У дан онај

походиће Господ мачем својим,

љутим и великим и јаким

левијатана, змију вијугаву,

и заклаће неман морску.

2 У дан онај

„Винограде винородни – одговориће му.

3 Ја, Господ, бдим над њим,

заливам га непрестано;

да га неко не оштети,

дању и ноћу стражарим над њим.

4 Нема јарости у мени.

Трновитим бодљама, ко ће ме напасти?

Наступићу против њега;

спалићу га свега.

5 Или: нека се поузда у моје уточиште:

мир са мном нека склопи,

са мном мир нека склопи!"

6 Иде време, Јаков ће се укоренити,

Израиљ ће се разгранати и процветати,

и они ће плодовима лице света прекрити.

7 Да ли је он ударио

оног што је њега ударио?

Да ли је он клао

оног што је њега клао?

8 Истерао си га, изгнао си га –

ти си њега карао.

Он ће га одувати дахом својим олујним

у дан ветра источнога.

9 Тако ће се откупити кривица Јаковљева,

а све ово је зато што је њему опроштен грех:

он ће учинити да сви камени жртвеници

буду као здробљени кречњак,

да се више не подижу

Аштартини ступови и стубови у част сунца.

10 Јер ће град утврђени остати сам,

напуштен и заборављен као пустиња.

Онде телад пасе,

онде лежи

и брсти му гране.

11 Кад му се круна осуши, онда се ломе;

жене долазе и оне их спаљују,

јер је то народ неразуман.

Зато им се неће смиловати његов Саздатељ,

и неће му бити наклоњен његов Градитељ.

12 У дан онај овршиће Господ класје од тока Еуфрата до Египатског потока, и ви ћете се скупити, један по један, потомци Израиљеви. 13 У дан онај велика ће затрубити труба и доћи ће расељени по земљи асирској, и изгнани у земљу египатску, и клањаће се Господу на светој гори, у Јерусалиму.