1 Говори Господ:

„Где је потврда о разводу за вашу матер

којом сам је отпустио?

Или: ко је поверилац

коме сам вас продао?

Гле, због кривица ваших ви сте продани.

Због неверства свога ваша мати је отпуштена.

2 Зашто, кад сам био дошао,

никог није било?

Кад сам био звао,

одазвао се нико није?

Зар је тако кратко скраћена рука моја,

те не може избавити?

Или: зар снаге у мени нема,

те не могу ослободити?

Гле, претњом својом исушујем море,

претварам реке у пустињу.

Распадају се рибе њихове

кад воде нема, и умру од жеђи.

3 Небеса облачим у црнину,

и кострет им као прекривачи."

4 Господар Господ даде ми језик учен

да знам окрепити уморнога.

Речју ме буди; из јутра у јутро буди ме на ухо

да га слушам као учени.

5 Господар Господ отворио ми је ухо,

а ја нисам окретао плећа,

нити сам устукнуо.

6 Леђа сам своја подметао онима који ме туку,

а образе своје онима који ми браду чупају,

лице своје заклањао нисам

од увреда и од пљувања.

7 А Господар Господ мени помоћ даје

да се не постидим,

зато сам свој образ у кремен претворио

и знам да се посрамити нећу.

8 Близу је онај који ме правда.

Ко ће са мном да се парничи?

Станимо заједно.

Ко ће против мене?

Нек ми приђе ближе.

9 Гле, Господар Господ мени помаже.

Ко је тај који ће ме окривити?

Ето, сви они ће се истрошити као хаљина,

мољац ће их појести.

10 Ко се међу вама боји Господа

и слуша глас његовог слуге,

који је ишао по тамнинама,

а није имао видела;

уздао се у име Господње,

ослањао на Бога својега.

11 Ено, сви ви који палите ватру

опасујући се искрама,

одосте у пламен своје ватре

и у искре вашег сагоревања;

од руке моје то ће вам бити:

лежаћете у мукама.