1 Дух је Господњи нада мном;

он ме је помазао,

да јавим Радосну вест понизнима.

Послао ме је да превијем у срцу сломљене,

да најавим слободу заробљеницима,

утамниченима да ће им престати сужањство;

2 да од Господа најавим годину помиловања,

и од Бога нашега дан освете;

да утешим све ожалошћене,

3 да усправим ожалошћене на Сиону,

да им дам накит уместо пепела,

уље за весеље уместо жалости,

одећу за похвалу уместо духа тужнога;

и њих ће звати:

’Храстови правдини,

Засад Господње славности’.

4 И саградиће древне развалине,

и подићи места похарана,

и обновиће градове,

пустошене од колена до колена.

5 И туђинци ће стајати

и стада ваша напасати,

и синови странаца биће ратари ваши

и виноградари ваши.

6 А ви ћете се звати: ’Свештеници Господњи’.

Говориће вам се: ’Служитељи Бога нашега’.

Јешћете благо туђинских народа

и загосподарићете славом њиховом.

7 Уместо вашег двоструког ниподаштавања и срамоте,

одредиће им се да се веселе за вас,

који ћете у њиховој земљи

наследити двоструко,

којима ће бити радост вечна.

8 Јер ја, Господ, волим право,

мрзим грабеж уз жртву свеспалницу,

а даћу им плату одистинску,

и склопићу с њима савез вечни.

9 И знаће се међу пуцима потомство њихово,

усред народа нараштаји њихови.

Сви који их виде схватиће да су они потомство

што га је благословио Господ."

10 Усхићен сам врло у Господу,

кличе душа моја у Богу моме,

јер ме је оденуо хаљином спасења,

огрнуо ме је плаштом праведности,

као женик кад на себе венац стави

и невеста кад се накитом украси.

11 Јер као што земља истерује клице своје,

и као што семе у врту клија,

тако ће Господар Господ учинити

да проклија правда и похвала пред свим пуцима.